Бандић: Избор звања залог за будућност: немојте бити статистика на евиденцији незапослености



Крај школске године доноси са собом питања која муче све матуранте: у којем смјеру наставити своје образовање. Поред особних интереса и жеља, у одлуци о избору наставка образовања велику улогу би требале имати и информације о потребама тржишта рада. Због тога је Агенција за рад и запошљавање БиХ одлучила на једном мјесту објавити информације које ће помоћи у избору образовања и звања у складу са потребама тржишта рада.

У том циљу директор Агенције за рад и запошљавање БиХ, Муамер Бандић, подсјетио је младе особе у БиХ, те њихове родитеље да је сада тренутак када младе особе требају изабрати своју професију, али уједно напомињујући да овај избор може значити и избор државе у којој ће млади људи радити и живити у будућности. „Ово је веома битан моменат у животима младих људи и неопходно је прије доношења овако важних одлука детаљно анализирати податке које смо им учинили доступнима, јер је стање на тржишту рада један од најзначајнијих фактора приликом одабира будућег звања“, рекао је директор Бандић. Директор Агенције за рад и запошљавање БиХ је посебно апеловао на младе људе да приликом избора занимања не воде рачуна о дужини или тежини школовања, већ о будућности и могућности примјене наученог из школовања: „Боље је да се млади људи одлуче за образовање које ће трајати мало дуже, али које ће им омогућити сигурно проналажење посла, него краће и лакше образовање, али да на крају буду само статистика на евиденцијама незапослених особа. Или другачије речено, боље дуже учити и студирати, а краће тражити посао, него обрнуто“. Директор Бандић је још рекао да је сада прави тренутак да младе особе одаберу да њихово знање буде вриједност за коју ће се послодавци на тржишту рада такмичити својим понудама и уговорима.

Директор Бандић је нагласио да на основу података које објављују институције надлежне за домаће тржиште рада (ентитетски заводи за запошљавање, кантоналне службе запошљавања и Завод за запошљавање Брчко дистрикта БиХ), а према броју објављених огласа евидентно је да је ситуација са суфицитарним и дефицитарним занимањима слична већ неколико година.

„Када је ријеч о високо образованим особама (ВСС) најтраженија звања су она везана за ИТ сектор (ИТ инжињер, софтвер инжињер), затим инжињер електротехнике, грађевински инжињер, дипломирани фармацеут, доктор медицине-специјалиста. Поред ових звања, по броју огласа тражени су и дипломирани економисти и правници, с тим што због хиперпродукције овог кадра њих има и највише на евиденцијама незапослених“, навео је Бандић.

Он је истакнуо, да осим што су високо образоване особе запослене у ИТ сектору најтраженије, оне су уједно и међу најплаћенијим занимањима на тржишту рада. Према доступним анализама поред ИТ сектора међу најплаћеније раднике спадају и дипломирани економисти, те дипломирани фармацеути запослени на позицијама менаджера за продају лијекова.

Међу радницима са средњом стручном спремом најтраженији су продавачи и угоститељи, посебно конобари, рекао је директор Бандић. „Такође, често су тражени оператери за унос података, радници у цалл-центрима, те у нешто мањем броју техничари за грађевинске материјале и техничари за сигурност саобраћаја, те машиновође. Наравно овдје треба правити разлику да је број потребних продавача и конобара, далеко већи од броја потребних оператора за унос података или радника у цалл-центрима, а посебно у односу на наведена техничка занимања или машиновође“, појаснио је директор Бандић.

Када је ријеч о радницима са ВКВ и КВ квалификацијом, најтраженији су шивачи, вариоци, тесари, зидари, бравари, руковаоци краном. И овдје треба узети у обзир да је потреба за неким од наведених занимања далеко већа од неких других.

Све наведено потврђују и анализе ентитетских завода за запошљавање за 2018. годину, те управо ова наведена звања су оно што је најтраженије на нашем тржишту рада, истакао је директор Бандић.

„С друге стране када је ријеч о суфицитарним занимањима, односно профилима радника којих има највише на евиденцијама незапослености у БиХ, онда су то од високо образованих особа (ВСС) дипл. криминалист, дипл. економист, дипл. правник, дипл. политолог, дипл. журналист, дипл. социјални радник, проф. социјологије, дипл. педагог. Од особа са средњом стручном спремом на евиденцијама је највише економских техничара, машинских техничара, матураната гимназије и саобраћајних техничара, а када је ријеч о особама са ВКВ и КВ квалификацијом, највише на евиденцијама незапослених има возача моторних возила, фризера и металостругара“, саопштио је директор Бандић.

Имајући у виду да је наведени пресјек стања нешто што одговара просјеку на нивоу БиХ, Агенција за рад и запошљавање БиХ је направила пресјек по 5 занимања која су најзаступљенија на евиденцијама незапослености за сваки кантон у Федерацији БиХ, за ниво Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ. Директор Бандић је посебно истакнуо како је ово први пут да су ови подаци на овај начин обједињени и доступни на једном мјесту.

Табеларни преглед најбројнијих занимања на евиденцијама слузби за запошљавање можете погледати овдје.

Детаљни преглед по занимања, стручној спреми и бројном стању на евиденцијама слузби за запошљавање можете погледати овдје.