Праћење ефикасности рада служби за запошљавање кључ за даљње реформе



У Будимпешти се ове седмице одржава редовна годишња директорска и експертска конференција Центра јавних служби запошљавања Југоисточне Европе (CPESSEC), у чијем раду активно судјелује и Агенција за рад и запошљавање БиХ као чланица CPESSEC-а. У циљу размјене идеја, добрих пракси и информација, директор Агенције за рад и запошљавање БиХ, Муамер Бандић, је одржао презентацију на тему: „Методе праћења ефикасности рада у службама за запошљавање у БиХ“.

Сложена управна структура БиХ условљава и сложену структуру јавних служби запошљавања што се рефлектује на домаће тржиште рада. Због тога је, истиче директор Бандић, кључна координирајућа улога Агенције за рад и запошљавање БиХ. Управо оваква улога Агенције омогућила је да се многи међународни пројекти посвећени реформама на тржишту рада проводе у БиХ, те да се у склопу њих реформира рад јавних служби запошљавања. Један од таквих пројеката је и YEP пројект, којег је директор Бандић током своје презентације, навео као модел успјешне праксе реформе служби запошљавања.

Према ријечима директора Бандића, данас у БиХ 934 особе раде у службама запошљавања, од чега свака друга има контакт са незапосленим особама и послодавцима. Због великог броја незапослених особа на евиденцијама произилази да један савјетодавац мора радити са 1100 особа. Управо у том сегменту, наглашава директор Бандић, је фокус реформи, које већ дају резултате. У БиХ је успостављена мрежа од 29 job clubova чиме је услуга јавних служби запошљавања приближена грађанима. Захваљујући овим клубовима 7.098 особа је повећало своју запошљивост на тржишту рада, а до сада је њих 3.090 од овог броја, пронашло запослење.

С друге стране активности Агенције за рад и запошљавање БиХ с послодавцима у СР Њемачкој и Словенији, примјер су позитивне праксе у спајању послодавац са незапосленим особама. Путем активности са послодавцима у Њемачкој и Словенији, у посљедњих 5 година, у овим државама је издато 20.500 радних дозвола за наше грађане, а кључну улогу у овом процесу имао је константан мониторинг ефикасности рада службеника, што је водило константном повећању броја посредовања. Ова пракса се настоји пренијети и на домаће тржиште рада, надлежним службама за запошљавање. Да се у томе успјева говори и податак да константно расте број особа које су запослене са евиденција незапослених особа. Док се та бројка током економске кризе кретала од 70.000 до 80.000, у прошлој години смо имали бројку од 132.191, а у првих девет мјесеци ове године већ смо достигли бројку од 108.536 особа.

На крају директор Бандић је навео који су то кораци које треба још извршити како би се комплетирао реформски процес, а најзначајнији су свакако раздвајање активних тражиоца посла од неактивних, разграничити евиденционе послове од савјетодавних у јавним службама запошљавања, модернизирати просторе и IT алате у раду са незапосленим особама, те увести систем оцјењивања рада према учинцима.