Муамер Бандић: „Институције из система јавних служби запошљавања морају бити спремне на дјеловање у кризним условима попут пандемије“



У Загребу је 27. и 28.10.2021. године одржана 20. директорска конференција и 19. експертска конференција Центра јавних служби запошљавања земаља Југоисточне Еуропе. Директорска конференција се одржава на тему Будућност рада и запошљавања након ЦОВИД-19 пандемије и има за циљ да се размијене искуства и разговара о кретањима која утјечу на будућност рада и запошљавања, те прилагођавању јавних служби за запошљавање у пружању услуга клијентима у дигиталној и зеленој трансформацији економије у предстојећем периоду.

Експертска конференција се одржава на тему Подршка јавних служби запошљавања послодавцима у периоду након пандемије. Циљ експертске конференције је размијена искустава и добрих пракси у областима пружања подршке послодавцима у проналажењу радне снаге која има вјештине и компетенције потребне на новом тржишту рада, као и размијена искустава и добрих пракси о моделима за очување радних мјеста и мјерама активне политике запошљавања усмјереним на потицање запошљавања и самозапошљавања.

Говорећи на директорској конференцији о утјецају пандемије ЦОВИД-19 на тржиште рада Босне и Херцеговине, мр. Муамер Бандић, директор Агенције за рад и запошљавање БиХ, рекао је да је: „пандемија Цовид-19 преокренула дуготрајни тренд пада незапослености и тренд раста запослености у БиХ, те смо се сви у априлу 2020. године суочили са наглим порастом незапослених и смањењу оглашених потреба за новим радницима. Како би одговорили на нове изазове, Агенција за рад и запошљавање БиХ је, у сарадњи са ентитетским заводима за запошљавање, провела истраживање тржишта рада у БиХ за 2020. годину. Истраживање је рађено у оквиру пројекта Унапређење истраживања тржишта рада, гдје је анкетирано више од 2.500 послодаваца. Истраживање је показало да је око 44% послодаваца пријавило пад обима пословања, око 45% њих је забиљежило пад финансијских резултата, а око 33% стагнацију. Угоститељство, административне и пратеће услужне дјелатности, те транспорт и складиштење су били сектори најтеже погођени пандемијом. Чак око 28% послодаваца је било принуђено да трајно обуставе или прекину своје пословне активности, а најтеже погођена занимања су била: продавач, конобар, кројач, обућар, возач аутобуса, монтажер и кухар“.

Према ријечима директора Бандића, „све активности институција из система јавних служби запошљавања у БиХ су у периоду од априла до краја 2020. године биле усмјерене на очувању што већег броја радних мјесте, те се од септембра 2020. године тржиште рада у БиХ почело опорављати. Изузев зимских мјесеци када су економске активности услијед пандемије биле на минималном нивоу, тренд опоравка тржишта рада се наставио и у 2021. години. Тако је у априлу 2021. године, тачно годину дана након почетка пандемије, број незапослених особа по први пут био нижи него у тренутку почетка пандемије.“

„Изазови са којима смо се суочавали и са којима се још увијек суочавамо, у фокус су ставили потребу за хитним реаговањем у специфичним околностима. Мјере које спроводе јавне службе за запошљавање морају одговорити захтјевима нових кретања на тржишту рада и нових политика које се односе на рад и запошљавање. С обзиром на негативан утицај пандемије, за неке програме су морала бити издвојена додатна средства и повећан је број корисника. У другим случајевима, процедуре су морале бити модифициране како би се олакшао приступ услугама. Све активности завода и служби запошљавања су прилагођене новим околностима и усклађене са усвојеним стратегијама запошљавања и другим актима. У свему урађеном кључна је била брзина и флексибилност у дјеловању“, рекао је Бандић.

На крају излагања Бандић је додао да у будућем периоду треба посебну пажњу посветити јачану људских ресурса завода и служби запошљавања, побољшању услуга намијењених незапосленим особама и тражиоцима посла, те побољшању услуга усмјерених ка послодавцима, а све с циљем како би се у сличним околностима могло брзо и ефикасно дјеловати и осигурати стабилност тржишта рада.