Улога Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине у посредовању у запошљавању радника из Босне и Херцеговине у иностранству

Везано за медијске натписе да Агенција за рад и запошљавање БиХ „извози“ или „исељава“ радну снагу из Босне и Херцеговине, желимо да информирамо јавност о сљедећем:

 

Агенција за рад и запошљавање БиХ је једина институција у систему тржишта рада која има надлежност да посредује у запошљавању наших грађана у иностранству. Посредовање се обавља путем међународних уговора које закључује Босна и Херцеговина са другим државама, а у циљу омогућавања легалног и уређеног запошљавања и заштите радника. Међународни уговори су основа за правну сигурност и заштиту радника на раду у иностранству. Само посредовање у запошљавању у иностранству се одвија на начин да грађани сами налазе послодавца, договарају услове запошљавања, а Агенција за рад и запошљавање БиХ се брине да посредовање буде законито, те да су грађани заштићени приликом одласка у иностранство.

 

Босна и Херцеговина тренутно има склопљене споразуме о запошљавању са Републиком Србијом, Републиком Словенијом, Државом Катаром, те Договор о посредовању у запошљавању радника за здравствену његу у Савезној републици  Њемачкој. Од наведених споразума од 2013. године имплементирају се споразуми са Словенијом и Њемачком.

 

Чињеница је да грађани Босне и Херцеговине већ дужи низ година одлазе на рад у иностранство без обзира да ли посредовање иде преко Агенције за рад и запошљавање БиХ или не. У том периоду сви смо могли пратити наслове о преварама приликом запошљавања наших грађана у иностранству. И тада смо могли читати питања зашто се држава не брине за раднике који одлазе на рад у иностранство.

Посредовање које ради Агенција за рад и запошљавање БиХ од 2013. године, спречава било какве преваре приликом запошљавања, те до данас нисмо имали случајеве да је приликом самог запошљавања дошло до превара гдје су жртве наши грађани. Такођер, споразуми о запошљавању дају нам могућност да реагујемо у случајевима ако дође до кршења уговора о раду и права наших радника, што је Агенција за рад и запошљавање БиХ користила за заштиту радника из Босне и Херцеговине у Словенији.

 

Други бенефит међународних споразума о запошљавању јесте да путем њих можемо пратити миграције радне снаге из Босне и Херцеговине. На овај начин ми пратимо стање и потребе домаћег тржишта рада и посредујемо у запошљавању само оних профила који су бројни на евиденцијама незапослених у Босни и Херцеговини. При томе се водимо подацима са евиденција незапослених особа које нам редовно достављају заводи за запошљавање оба ентитета и Брчко дистрикта БиХ.

 

Нажалост, подаци о броју радника који су отишли на рад у иностранство су доступни само у случајевима када је Агенција за рад и запошљавање БиХ посредовала у запошљавању. За сво друго запошљавање које је ишло самоиницијативно ми немамо податке, те не знамо који профили радника одлазе и гдје одлазе. Свакоме коме је стало да радник и држављанин Босне и Херцеговине буде сигуран и заштићен јасно је да би било добро да Босна и Херцеговина има закључене споразуме о запошљавању са што више држава и да на тај начин ефикасније управљамо тржиштем рада, радним миграцијама, те да већи број радника ужива сигурност и заштиту приликом рада у иностранству.

 

Што се тиче теме увоза стране радне снаге у Босну и Херцеговину, та процедура је тренутно компликована, дуготрајна и релативно неуређена. Управо због искуства које Агенција за рад и запошљавање БиХ има у посредовању у запошљавању радника у иностранству, Агенција за рад и запошљавање БиХ је препозната од стране домаћих и међународних актера као стручна институција чије знање, искуства и капацитети ће се користити приликом увоза радне снаге. Међудржавни споразуми о запошљавању су један од инструмената за који ћемо се залагати да се користе и приликом доласка страних радника јер они најбоље јамче сигурност и заштиту страних радника у држави у којој раде и најбоље прате кретање радне снаге. Управо из наведених разлога, Међународна организација за миграције (ИОМ) је препознала улогу Агенције за рад и запошљавање БиХ у заштити радника миграната, те тренутно проводимо активности везане за израду мапе пута запошљавања страних радника у Босни и Херцеговини.

 

На крају морамо нагласити да број одлазака на рад из Босне и Херцеговине нема везе са посредовањем Агенције за рад и запошљавање БиХ већ са условима рада и цијеном рада у Босни и Херцеговини. Тако је рецимо у годинама прије него што је Агенција за рад и запошљавање БиХ почела посредовати у запошљавању наших радника у Словенији, број издатих радних дозвола у Словенији био 43.604 дозволе (2008. године) или 19.185 дозвола (2011.).

Као примјер можемо навести и Хрватску са којом немамо закључен споразум о запошљавању, те гдје посредовање не иде преко Агенције за рад и запошљавање БиХ, а број радних дозвола нашим радницима у 2023. години је износио 29.648.

Дакле, евидентно је да се радне миграције не могу зауставити, а оно што је наша дужност јесте да радници који се одлуче на одлазак буду сигурни, заштићени, те да постоје тачни подаци о радним миграцијама.